Nadoknada tečnosti

Suština davalja tečnosti intravaskularno je da se normalizuje volumen cirkulišuće krvi sa ciljem uspostavljana normalnog rada srca i dopremanja kiseonika do tkiva i ćelija.

 

Ukoliko želimo da sprovedemo terapiju tečnostima kod životinje neophodno je da postavimo venski put i to najčešće radimo pomoću intravenskih kanila. Po nekad, ukoliko je taj pristup otežan ili onemogućen, a posebno kod novorođenčadi, tečnost se daje intraosealno.

 

Za svakog pacijenta se u zavisnosti od kliničke slike i oboljenja bira tip tečnosti koji se daje, ali se i izračunava količina i brzina davanja tečnosti. Prvi korak u proceni koja tečnost se daje je zapravo procena statusa hidriranosti organizma, tj. utvrđivanje stepena dehidriranosti.

 

Da bi smo to utvrdili neophodno je da uradimo klinički pregled pacijenta i na osnovu određenih parametara (izgled mukoznih membrana, vreme punjenja kapilara, elastičnost kožnog nabora, položaj očiju u očnim dupljama,…) porcenjujemo da li se radi o blagom stepenu od 5%, značajnom 8-10% ili izraženom preko 12%.

 

Naravno, date vrednosti su okvirne i radi se o subjektivnoj proceni (postoje različite skale procene). Cilj svake terapije tečnostima je jedna od tri sledeće stavke: nadoknada tečnosti u intravaskularnom odeljku (radi poboljšanja perfuzije tkiva ), nadoknada tečnosti u intersticijalnom odeljku (rehidratacija pacijenta) i održavanje (ima za cilj da nadoknadi normalne dnevne gubitke).

 

Tipovi tečnosti koji se daju su: kristaloidi (izotonični, hipertonični I hipotonični rastvori) i koloidi (prirodni i sintetski).

 

Terapija tečnostima se sprovodi do stabilizacije stanja pacijenta i vraćanja parametara koje pratimo u referentne (normalne) vrednosti.

 

Naša bolnica je opremljena najsavremenijim uređajima koji nam pomažu da se tečnost koju dajemo pacijentima pravilo aplikuje i konstantno prati.

Call Now Button